Категорија: Есеји
-
Против самопорицања (Амфилохије Радовић)
Увек је у српској култури било црквених личности које су очитовале изузетна својства: у складу са начелима утврђеним у пређашњим временима. Као доминантне идеално-типске представе, појављују се две врсте црквених личности: они који су самозатајно остајали одвојени од света, врлином и молитвом, и они који су врлином, молитвом и делањем снажно и видно корачали…
-
Свети Петар Цетињски
Околност да је српски народ живео у различитим условима, јер је живео под различитим царствима, у извесном степену је условила разлагање колективне свести и снажење регионалне свести. Временом су разлике постале такве да су створиле свест одговарајућу регионалној ситуацији. То је у XX веку попримило драстичне облике. У нашим данима се чини да једна од најважнијих…
-
Косовска традиција и криза свести
Једно од чворних места српског културног обрасца, косовска традиција – зачета у позном средњем веку – преобликује светосавско наслеђе. Она га транспонује у једно драматично осећање живота, које ће се, у историјском и културном смислу, понављати кроз таму турских векова, да се поново пронађе у околностима модерних времена. У саму косовску традицију спадају опредељење (завет),…
-
Руска тема
Највећа спољнополитичка тема српске историје и културе свакако је руска тема. Једино јој може стати уз бок – ватиканска тема. Нема никакве сумње у то да су видљиве средњовековне везе са руском традицијом. У једној од верзија Савиног одласка на Хиландар, што је био чин који је битно одредио главне токове српске историје и културе,…
-
Режимска интелигенција
Режимска интелигенција[1] 1. У типологији модерних превараната, као наследника давнашње вештине вештичарења, после финансијских авантуриста издвајају се агенти-провокатори: „Затим следи категорија у француским криминалним круговима позната као agents provocateurs – агенти провокатори, чији је посао не само да унапреде тобожњи злочин него и да припреме отпор против њега.”[2] У овој двострукости лако препознајемо нашег агента-провокатора.[3]…
-
Либерална двосмисленост
1. У часу када су идеолошка звона – 1990. године – обележавала да комунистичка стварност одлази – како су марксисти пророковали грађанском друштву – на сметлиште историје, у време постепеног преображавања друштвених поредака у источној Европи, почео се кристализовати либерално-демократски мит. Јер, ни нацизам ни комунизам нису више представљали ништа у друштвеној стварности. Једини оставши…