Категорија: Есеји

Земаљски дани су ужарено текли, али режимски активизам није смео попустити, па се Политика од 17. јула 2025. године (Мирјана Чекеревац) поново огласила. Било је, дакле, неопходно напасти мој говор и са другог пола режимског спектра, који сам себе оглашава за национални, као што је пре само два дана, у истој Политици  и пред истим

Прочитај више

Медијска стрка, журба и галама, која је организована поводом мог говора, управљена на обезвређивање моје личности и успостављање идеолошког надзора мојих критичара над студентским протестом, што је битно олакшано отвореним преласком националне интелигенције у режимску интелигенцију, изазвала је медијско интересовање за моју личност. Тако је дошло до разговора са Љубицом Гојгић на РТ Војводина. Смер

Прочитај више

Непотресен Томпсоновим концертом, Данас од 5-6. јуна 2025. године доноси читав тематски број посвећен видовданском скупу, у којем се чак четворица аутора обрачунавају са мном. Фахрудин Кладничанин, сумњајући у то да је једно његово оглашавање било довољно, написао је текст као практично упутство за деловање студената. Њима – вели – недостаје правац који даје политичка

Прочитај више

Насупрот оваквом пропагандном налету, и са режимских и са антирежимских страна, појавио се 2. јула 2025. године мој разговор са Бранимиром Нешићем: на подкасту ’Код Бране’. Као реакција на овај разговор, појавио се твит-коментар Весне Пешић од 4. јула 2025. године: „Ево госн Ломпар је чуо да сам овде рекла да ми се његов национализам

Прочитај више

И тако се 30. јуна 2025. године огласио Пешчаник. Писац је био некадашњи новинар Економске политике (Мијат Лакићевић), приврженик партијске (другосрбијанске) политике Латинке Перовић, биограф и идолопоклоник Зорана Ђинђића. Није сувишно ако подсетимо да је о убијеном премијеру – релативно близу времену његовог убиства – критички писао Пешчаник. Али, његову смрт накнадно су настојали да

Прочитај више

Реакције су почеле док је видовдански скуп трајао. У 20.31, 28. јуна 2025. године, огласила се Весна Пешић: „Лоша Славија. Националисти преузели.” Ову реакцију треба самерити са њеном подршком Бриселском споразуму, када је – 2013. године – назвала Дачића и Вучића „Черчилом и Де Голом”, да би 2017. године написала како је Вучић бољи од

Прочитај више

До одлуке да уопште одржим тај говор дошло је после више пута поновљених молби студената који су представљали Београдски универзитет, а не Филолошки факултет. Будући да сам одавно прихватио да одржим видовданску беседу у Бару 28. јуна 2025. године, одбио сам 23. јуна 2025. године студентски предлог да говорим на њиховом видовданском скупу. Но, 25.

Прочитај више

Да у предлогу о саображавању дејстава националне и грађанске опозиције као продуктивном начину демократске борбе против Вучић-Брнабић режима има истине открива сама природа тог режима. Као режим симулакрума, он се на критике упућена са једног пола политичког спектра, било грађанског било националног, лако премешта на други пол: оптужимо ли га за мањак демократских садржаја, он

Прочитај више

На чувеној Рафаеловој фресци Атинска школа, која дочарава грчки филозофски свет, у средишту се налазе Платон и Аристотел. Приказани су како корачају и расправљају: Платон у руци држи Тимаја и упире прст увис, ка небу, док Аристотел држи у руци Никомахову етику и прстом наниже показује ка земљи. Тако су алегоријски дочаране разлике у њиховим

Прочитај више

            Увек је у српској култури било црквених личности које су очитовале изузетна својства: у складу са начелима утврђеним у пређашњим временима. Као доминантне идеално-типске представе, појављују се две врсте црквених личности: они који су самозатајно остајали одвојени од света, врлином и молитвом, и они који су врлином, молитвом и делањем снажно и видно корачали

Прочитај више